Većina centralnih banaka širom sveta je trenutno u različitim fazama evaluacije uslova za uvođenje nacionalnih digitalnih valuta. Neke od njih su i uspešno završile pilot projekte koji su ih ohrabrili da se sasvim upuste u ovaj proces.
Ukratko, ove valute će biti isključivo digitalne, što znači da neće postojati njihove fizičke kopije, a ujedno će moći da budu programabilne, odnosno u njih će moći da se ugrade određene informacije.
Ova promena podupire ideju koja je proteklih godina istom brzinom iskrsavala i jenjavala, ideju o tzv. bezgotovinskom društvu (cashless society). Međutim, ovo je prvi put da postoji čvrstva osnova na kojoj se ova ideja može izgraditi.
Koje su njene prednosti i mane, šta CBDC uvodi u finansijski sistem, i mnoga druga pitanja postavili smo stručnjaku za kriptovalute i potpredsedniku Bitcoin Asocijacije Srbije, Arvinu Kamberiju iz DiploFondacije.
„Bezgotovinsko društvo – osećaj sigurnosti ili distopija?“
Kada si prvi put čuo za ideju bezgotovinskog društva, kako ti je delovala? I šta misliš o njoj sada?
– Digitalna forma je prirodna evolucija novca kao sredstva plaćanja, od školjki preko plemenitih metala, papirnog novca i na kraju bezkontaktnog plaćanja plastičnim karticama. Osim oblika, novac je menjao i funkcionalnost, dodajući sloj kompleksnosti kako se ljudska ekonomija širila. Kada sam prvi put čuo za pojam cashless society, učinio mi se kao sjajno rešenje za tu malu, ličnu pogodnost i komfor kao što je nošenje novčanika. Ta reč daje neki poseban osećaj sigurnosti da vas niko neće opljačkati na ulici ili vam uvaliti lažnu novčanicu od 100 eura. Sada kada sam stariji, shvatam da sam razmišljao o pogrešnoj vrsti pogodnosti koje novac pruža. U ovom trenutku mi ta ideja zvuči kao distopija koja je, nadam se, još uvek daleko od nas. U okruženju koje je skoro skroz digitalno, mogućnost da novac prebacujete instant, preko cele planete, u bilo kom trenutku, čini se kao velika novina u našim životima. Međutim, kao što je slučaj sa svim tehnologijama (koje su po običaju neutralne same po sebi), način na koji ih upotrebljavamo čini da o njima mislimo dobro ili loše.
Zbog plaćanja novčanicama, na godišnjem nivou svaki pojedinac ima finansijske izdatke kojih nije ni svestan, posebno jer se kovanice često ne uzimaju ili ih zaturimo po kući, pa iznova rasitnjavamo novac. Smatraš li da je ovo jedan od problema koje bi CBDC mogao da reši? I za koje druge probleme bi bio koristan?
– Digitalni novac se razlikuje u jednoj važnoj karakteristici. Naime, on nema svoju fizičku manifestaciju. Stoga, neće se desiti da novac zagubite ili da ne znate gde ste ga ostavili. To je samo jedna od pogodnosti koji CBDC pruža, ali, naravno, tu su i oni koji su mnogo važniji za novo digitalno doba. Pre svega, CBDC će omogućiti „globalnu ekonomiju“ u pravom smislu te složenice (mogućnost da svoju robu prodajete van granica vaše zemlje). Osim toga, omogućiće smanjenje, ili totalno nestajanje, provizija koje su naplaćivane prilikom prekograničnih ili transfera između rezidentnih banaka. Doneće nam slobodu da svoj novac nosimo sa sobom bez opasnosti da će ga neko ukrasti.
Arvin Kamberi. Screenshot: Youtube/Partneri Srbija
– Jedna od velikih novina koje CBDC predstavljaju je takozvani „pametni“ novac, odnosno mogućnost programiranja novca, koja će omogućiti specifične upotrebe novca (npr. da možete da ga potrošite samo za određenu svrhu ili na određeni način). Mogućnosti za dalji razvoj i konkretni primeri primene su pred nama. Verovatno mnoge od njih ni ne možemo da zamislimo sada, a tiču se budućeg društva. Jedna od primena koju do sada nismo imali je i mogućnost razvijanja mreža IoT uređaja koji bi mogli da međusobno komuniciraju, pa čak i razmenjuju transakcije. IoT mreže u „pametnim gradovima“ budućnosti sastojaće se ne samo od telefona, kompjutera već i ostalih objekata kao što su parkovi, ulice, infrastruktura, putevi (npr. žuri vam se na putu i vaše autonomno vozilo može da ponudi malu sumu novca autonomnom automobilu koji je ispred vas, da bi vas pustio ispred njega).
„CBDC omogućava da centralne banke sarađuju direktno s građanima“
Šta banke dobijaju uvođenjem ovog sistema, a šta građani?
– U ovom slučaju, moramo razlikovati dve vrste banaka sa kojima građani sarađuju. Sa jedne strane su komercijalne banke sa kojima građani i privreda imaju najviše dodira. Oni daju kredite građanima i kompanijama, održavaju račune i olakšavaju poslove vezane za privredu. Osim njih, skoro sve zemlje sveta imaju i centralnu banku koja služi kao glavna finansijska institucija u zemlji, donosi odluke o kretanju nacionalne valute, utiču na dotok i kontrolu novca, kao i na faktore koji dovode do opšte finansijske stabilnosti u nekoj zemlji. Centralne banke ne sarađuju direktno sa građanima već sa drugim komercijalnim bankama, koje onda novac proslede dalje. Jedna od osnovnih ideja sistema koji stoji iza CBDC je da bi ovom tehnologijom centralne banke bile u mogućnosti da direktno sarađuju sa građanima, to jest omogućila bi da svaki građanin ima račun kod centralne banke svoje zemlje. Ovom praksom, centralne banke imale bi poluge za direktnu novčanu pomoć ili finansijske odluke na nivou svakog građanina. S druge strane, komercijalne banke bi imale pravu sliku o svakoj svojoj investiciji u realnom vremenu. Plaćanja bi bila brža i sa manje „strana u transakciji“. Ovo bi dovelo do racionalizacije u bankarskom sektoru i verovatno izazvalo novi bum za učesnike koji će ostati na sceni.
Šta možemo da naučimo iz prakse zemalja koje su uvele ovaj sistem?
– Za sada je malo zemalja usvojilo CBDC, ali je preko 40 njih sprovelo puni pilot projekat CBDC, a oko 90 centralnih banaka najavilo je ovakav projekat, prema podacima Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements, BIS). Sudeći po najavama i planovima, možemo da razlikujemo tri osnovna slučaja korišćenja digitalne valute:
- CBDC kao pomoć u kontroli centralne emisije i kontroli potrošnje. U ovom slučaju, centralne banke će koristiti CBDC kao polugu za kontrolu kretanja novca i kontrolisanje inflacije ili drugih ekonomskih parametara. Ovakav primer je i nigerijski e-Naira projekat CBDC koji je zaživeo prošle godine. Nigerijska vlada je već pribegavala elementima kontrole kroz ovaj mehanizam. Ovo je izazvalo dosta reakcija unutar zemlje, kao i među stranim posmatračima.
- CBDC u funkciji šire socijalne kontrole kao u slučaju NRK. Narodna Republika Kina lansirala je e-renminbi (digitalni yuan) u nekoliko gradova u Kini, odabranih zbog visokog nivoa kartičnih i online transakcija. Kineska privreda i građani prilično su okrenuti online kupovini i plaćanjima putem interneta. Kineski super-app WeChat integrisao je nekoliko funkcija za identifikaciju i plaćanje kroz aplikaciju, i najveći je „bankar“ za kineske građane. Kineska vlada objavila je da je pilot projekat prošao po planu i da će prve sume CBDC biti isporučene komercijalnim bankama. Prema navodima stručnjaka iz Kine, ali i ostatka sveta, Kina će CBDC u neku ruku sjediniti sa njihovim programom „Socijalnog kredita“ (Social Credits) u kojem se svaki građanin nagrađuje ili „kažnjava“ shodno trenutnim zakonima zemlje.
- CBDC kao pomoć međunarodnoj trgovini. Mnoge vlade sveta nadaju se da će elektronskom verzijom svog novca moći da se uspešnije takmiče na međunarodnom tržištu i postanu konkurentne za svoje građane koji bi, koristeći njih, mogli da smanje korišćenje stranih valuta (kao što su dolar ili euro).
„Averzija je opravdana, ova tehnologija pruža mogućnost za potpunu finansijsku kontrolu građana“
Decentralizacija postaje imperativ u domenu zaštite podataka, pa neminovno ostavlja traga i na način na koji obavljamo finansijske transakcije. CBDC u velikoj meri revolucionarizuje dosadašnji način funkcionisanja, očekuješ li da će postojati otpor opšte populacije? I na koji način možemo doprineti smanjenju te averzije?
– Pre svega bismo morali da razumemo zašto ta averzija postoji. Naime, ova tehnologija pruža mogućnosti za potpunu finansijsku kontrolu građana, te oni sa pravom strahuju za svoju privatnost. Projekat Evropske centralne banke (ECB) za lansiranje elektronske verzije eura predviđa posebnu pažnju u ovoj oblasti. Ona je navela privatnost kao karakteristiku koju su EU građani najviše potencirali u anketama vezanim za nastajanje e-Eura. Ove ideje će dobiti podršku građana jedino ako odgovorne politike budu stavile pitanje privatnosti pre svih. Takođe, ECB je najavila da neće obustaviti izdavanje keš novca uporedo sa CBDC (po preporuci građana). Ovakav korak najavile su centralne banke Engleske i Švajcarske, ali i ostale centralne banke država van Evrope. Keš je jedini način za privatne finansijske transakcije, odnosno da samo vi i kupac znate da se transakcija desila. Kao i za svaku novinu, potrebno je da prođe neko vreme pre nego građani počnu da u potpunosti veruju ovakvim digitalnim sistemima – s pravom, imajući u vidu kako je danas regulisan internet i kompanije na njemu. Razvoj u ovom pravcu umnogome će se razlikovati od društva do društva i reflektovaće poverenje građanja u državne institucije koje će na CBDC projektu svakako morati da sarađuju sa privatnim sektorom (bar u prvo vreme).
Da li ti cashless society deluje kao paralelni univerzum koji smo viđali samo u filmovima i za koji do nedavno nismo mislili da ćemo doživeti?
– Što se tiče novca, ja se nadam da ta budućnost neće biti Spielberg-ov Minority Report ili Niccol-ova Gattaca, već Star Wars serijal u kojem, iako “far far far away in the future”, još uvek postoje vrećice fizičkog novca za platiti nekoga. Mi moramo delovati sada, da bi obezbedili budućnost koju želimo. Moramo staviti pitanja koja nas muče prve na dnevni red u raspravi. Bežanjem od “teških” pitanja samo ih odlažemo za trenutak kada nećemo imati mogućnost da na njih previše utičemo.
